• Koža i pigmentne promene
    Mladeži

    Mladeži

    Pregled mladeža na osnovu njihovog izgleda kao i na osnovu osobina, zovemo kliničkim pregledom (pregled okom ili uz pomoć lupe). Na osnovu kliničkog pregleda lekar ne postavlja dijagnozu, već mladeže deli na tipične (sa malim rizikom) i atipične (sa velikim rizikom za nastanak melanoma). Nakon kliničkog pregleda lekar se opredeljuje za one mladeže koji su atipični i potencijalno sumnjivi i za njih predlaže dermoskopsku dijagnostiku.

    Klinički pregled se savetuje svima, ali pre svega osobama sa faktorima rizika za nastanak melanoma i/ili sa rizičnim mladežima.

    Mladeži su dobroćudne pigmentne površine na koži. Većina mladeža predstavljaju bezopasne promene, ali kod nekih postoji povećana tendencija za nastanak melanoma i iz tog razloga je redovan pregled veoma važanza rano otkrivanje melanoma i karcinoma kože.
     
    Mladeži predstavljaju nepravilno grupisane melanocitne ćelije u koži. Melanocitne ćelije proizvode pigment melanin koji daje boju koži i prirodno nas štiti od prekomernog oštećenja kože od ultravioletnog zračenja.
     
    Određeni broj mladeža je vidljiv već pri rođenju i njih zovemo urođenim mladežima,a svi ostali mladeži se smatraju stečenim. Najveći broj njih se pojavljuje tokom prvih 20 godina života, a ostali mogu nastati i kasnije.
     
    Tipični mladeži (obični ili regularni) su najčešće veličine do 6 mm u prečniku, jednobojni, od svetlo braon do crne boje, simetričnog izgleda, jasnih ivica. Oni nastaju tokom prvih 20 godina života, svojom veličinom prate naš rast, ali ne menjaju bitnije svoj izgled i boju. Atipičan mladež se od ostalih mladeža razlikuje po veličini, boji, izgledu i obliku. Kada atipični mladež ima histopatološke karakteristike koje su daleko bliže melanomu nego tipičnom mladežu, postavlja se dijagnoza displastičnog mladeža.

    Pregled mladeža na osnovu njihovog izgleda kao i na osnovu osobina, zovemo kliničkim pregledom. Na osnovu kliničkog pregleda, lekar ne postavlja dijagnozu, već mladeže deli na tipične i atipične. Nakon kliničkog pregleda lekar se opredeljuje za one mladeže koji su atipični i potencijalno sumnjivi i za njih predlaže dermoskopsku dijagnostiku.

    Dermoskopija

    Dermoskopija je najsavremenija, neinvazivna, bezbolna metoda za ranu dijagnozu melanoma i svih pigmentnih promena na koži. Ova metoda obezbeđuje, kroz površnu kontaktnu mikroskopiju, pregled struktura u epidermu i dermu, koje su od značaja za ranu dijagnozu. U odnosu na prethodnu, kliničku dijagnostiku, dermoskopija unapređuje tačnost postavljanja dijagnoze za melanom za 20 do 30 %, obezbeđujući tačnost dermoskopije od 92 do 99 % što se potvrđuje histopatologijom.

    Osim u dijagnostici melanoma, dermoskopija se koristi u dijagnostici svih kožnih promena kao što su: mladeži, bazocelularni karcinom, seboreična keratoza, dermatofibrom i angiom.

    Mladeži se najčešće uklanjaju ekscizijom (isecanjem) i ušivanjem kože.

    Slojevita ekscizija  se koristi samo za estetsko uklanjanje i nju vrše eksperti koji vladaju hirurškom tehnikom i pre uklanjanja rade dermoskopski pregled i obaveznu histopatološku dijagnostika.

    Svaki mladež je neophodno nakon uklanjanja poslati na histopatološku analizu da bismo znali da li se radi o dobroćudnoj ili zloćudnoj promeni.